Kortikosteroidi - šta im je zadatak i da li su štetni?

Kortikosteroidi su sintetički lijekovi koji oponašaju prirodne hormone koje proizvode nadbubrežne žlezde. Ovi hormoni igraju ključnu ulogu u regulaciji imunološkog odgovora, smanjenju zapaljenja i kontrole metabolizma. Kortikosteroidi se koriste u medicini za liječenje različitih stanja, od autoimunih bolesti do alergija i hroničnih upalnih procesa. Iako su veoma efikasni, često se postavlja pitanje koliko je sigurno dugoročno korišćenje, s obzirom na moguće nuspojave i rizike.

Šta su kortikosteroidi?

Kortikosteroidi su dostupni u raznim oblicima, u zavisnosti od vrste bolesti koja se liječi:

Tablete i kapsule: Prednizon i metilprednizolon su primeri oralnih kortikosteroida koji se koriste za sistemske upalne procese.
Injekcije: Kortikosteroidi poput deksametazona i betametazona često se koriste za lokalne ili sistemske inflamacije.
Kreme i masti: Hidrokortizon i klobetazol se koriste za tretman kožnih bolesti poput ekcema i psorijaze.
Inhalatori i sprejevi za nos: Koriste se za liječenje astme i alergijskog rinitisa.
Kapi za oči: Predviđene za stanja poput uveitisa i drugih zapaljenskih bolesti oka.

Šta treba da znate pre uzimanja kortikosteroida?

Pre nego što počnete sa terapijom

Lekarski nadzor: Kortikosteroidi su moćni lijekovi i njihova upotreba mora biti pod strogim nadzorom ljekara. Vaš ljekar će odrediti odgovarajuću dozu, trajanje terapije i način primene, u skladu sa vašim zdravstvenim stanjem.
Istorija bolesti: Obavestite ljekara o svojoj medicinskoj istoriji, uključujući prisustvo dijabetesa, osteoporoze, hipertenzije, glaukoma, infekcija ili bilo koje druge hronične bolesti. Ovi faktori mogu uticati na izbor i dozu kortikosteroida.
Interakcije sa lekovima: Kortikosteroidi mogu stupiti u interakciju s drugim lekovima koje koristite, uključujući antikoagulanse, nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID) i vakcine. Diskutujte o svim lekovima i suplementima koje uzimate.
Imuni sistem: Kortikosteroidi mogu suzbiti imunološki odgovor, što povećava rizik od infekcija. Tokom terapije, izbegavajte kontakt sa osobama koje imaju zarazne bolesti, poput varičela ili ospica.
Dugotrajna upotreba: Dugotrajna primena kortikosteroida može izazvati ozbiljne nuspojave, uključujući osteoporozu, povećanje telesne težine, dijabetes i slabost mišića. Redovne kontrole kod ljekara su ključne za praćenje neželjenih efekata.
Naglo obustavljanje: Kortikosteroidi se ne smeju naglo prekidati nakon duže upotrebe jer to može izazvati ozbiljne posledice, uključujući insuficijenciju nadbubrežne žlezde. Ljekar će vam pomoći da postepeno smanjite dozu.
Posebne populacije: Trudnice, dojilje i stariji pacijenti moraju biti posebno oprezni prilikom upotrebe kortikosteroida. Ove grupe pacijenata treba da diskutuju o svim potencijalnim rizicima i koristima sa svojim lekarom.
Praćenje laboratorijskih parametara: Redovno praćenje krvne slike, nivoa šećera u krvi i mineralne gustine kostiju može biti potrebno, kako bi se obezbedila bezbedna primena terapije.
Ishrana: Pravilna ishrana bogata kalcijumom, vitaminom D i proteinima može pomoći u ublažavanju nekih negativnih efekata kortikosteroida, poput gubitka koštane mase.

Razumevanje ovih aspekata pomoći će vam da maksimalno iskoristite terapiju kortikosteroidima, uz minimalan rizik od nuspojava.

Vrste kortikosteroida / koji su lijekovi kortikosteroidi

Kortikosteroidi se dele na dve glavne grupe:

Glukokortikoidi:

Prednizon
Deksametazon
Betametazon
Hidrokortizon

Mineralokortikoidi:

Fludrokortizon

Glukokortikoidi se često koriste za smanjenje zapaljenja, dok su mineralokortikoidi odgovorni za regulaciju ravnoteže vode i elektrolita.

Koji su prirodni kortikosteroidi?

Prirodni kortikosteroidi su hormoni koje proizvode nadbubrežne žlezde. Najvažniji prirodni kortikosteroidi su:

Kortizol: Reguliše stresne reakcije, metabolizam i imuni odgovor.
Aldosteron: Održava ravnotežu elektrolita i krvni pritisak. Sintetički kortikosteroidi su razvijeni kako bi oponašali dejstvo ovih prirodnih hormona, ali u jačem i ciljanijem obliku.

inhalacija

Koje bolesti najčešće leče kortikosteroidi?

Kortikosteroidi su izuzetno efikasni u lečenju širokog spektra bolesti.

Respiratorne bolesti: Astma, hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP) i alergijski rinitis često zahtevaju kortikosteroide za kontrolu inflamacije i olakšavanje disanja.
Autoimuni poremećaji: Kortikosteroidi su osnovni dio terapije za reumatoidni artritis, lupus, vaskulitis i multiplu sklerozu. Oni smanjuju prekomeran imunološki odgovor koji karakteriše ove bolesti.
Dermatološka oboljenja: Psorijaza, ekcem, kontaktni dermatitis i urtikarija se često leče topikalnim kortikosteroidima, kako bi se ublažili upala i svrab.
Upalne bolesti crijeva: Kronova bolest i ulcerozni kolitis zahtevaju sistemske kortikosteroide u periodima pogoršanja simptoma.
Alergijske reakcije: Anafilaktičke reakcije i ozbiljne alergije na lekove, hranu ili ujede insekata, često se tretiraju injekcijama kortikosteroida.
Endokrinološki poremećaji: Kortikosteroidi se koriste za nadoknadu hormona kod Addisonove bolesti, gde tijelo ne proizvodi dovoljno prirodnih kortikosteroida.
Onkološke bolesti: U terapiji maligniteta, kortikosteroidi se koriste za smanjenje zapaljenja i kao pomoćna terapija kod hemoterapije, posebno za ublažavanje mučnine i povraćanja.
Postoperativni oporavak: Kortikosteroidi se ponekad koriste za kontrolu otoka i inflamacije nakon operacija, uključujući neurohirurške procedure.

Ova fleksibilnost i široka primena čine kortikosteroide neophodnim u modernoj medicini, ali njihova upotreba mora biti pažljivo praćena od strane ljekara.

Koja su neželjena dejstva kortikosteroida? - Nuspojave upotrebe kortikosteroida

Kortikosteroidi mogu izazvati različite nuspojave, posebno ako se koriste duže vrijeme:

Metabolički poremećaji: Povećanje telesne mase, insulinska rezistencija.
Oslabljeni imunitet: Veća sklonost infekcijama.
Kožni problemi: Akne, stanjivanje kože, pojava strija.
Mentalno zdravlje: Anksioznost, depresija, nesanica.
Osteoporoza: Gubitak koštane mase kod dugotrajne upotrebe.
Hipertenzija: Povećan krvni pritisak.

Razumevanje zašto nisu dobri kortikosteroidi za dugoročnu upotrebu ključno je za smanjenje rizika od ovih komplikacija.

zdrava hrana

Kortikosteroidi zahtevaju specifičnu ishranu

Prilikom terapije kortikosteroidima, pravilna ishrana može pomoći u minimiziranju nuspojava i održavanju zdravlja. Kortikosteroidi utiču na metabolizam, zadržavanje soli i vode, kao i na smanjenje apsorpcije kalcijuma. Zbog toga se preporučuju sljedeće smjernice za ishranu: 1.Unos kalcijuma i vitamina D: Kortikosteroidi mogu povećati rizik od osteoporoze. Konzumacija mlečnih proizvoda, zelenog lisnatog povrća, sardina i dodataka ishrani sa kalcijumom i vitaminom D može pomoći u očuvanju gustine kostiju. 2. Smanjenje unosa soli: Zadržavanje soli i vode uzrokovano kortikosteroidima može dovesti do otoka i visokog krvnog pritiska. Ograničite unos slanih grickalica, prerađenih proizvoda i dodate soli u obroke. 3. Hrana bogata vlaknima: Kortikosteroidi mogu izazvati gastrointestinalne probleme, poput opstipacije. Voće, povrće, integralne žitarice i mahunarke su odličan izvor vlakana koji podržavaju zdravlje crijeva. 4. Kontrola unosa šećera: Kortikosteroidi mogu povisiti nivo šećera u krvi, pa je važno izbegavati rafinisane šećere i birati složene ugljene hidrate, kao što su integralne žitarice, povrće i voće. 5. Proteinska ishrana: Kortikosteroidi mogu doprineti slabljenju mišića. Hrana bogata proteinima, poput ribe, piletine, jaja, mahunarki i oraha, može pomoći u očuvanju mišićne mase. 6. Adekvatan unos tečnosti: Zadržavanje vode je česta nuspojava kortikosteroida. Konzumacija dovoljne količine vode i izbegavanje gaziranih i slatkih pića može pomoći u održavanju ravnoteže tečnosti.

Pridržavanje ovih prehrambenih preporuka može značajno smanjiti rizik od komplikacija izazvanih terapijom kortikosteroidima i poboljšati cjelokupno zdravlje pacijenta.

Kortikosteroidi i trudnoća

Upotreba kortikosteroida tokom trudnoće zahteva poseban oprez. Iako neki lijekovi, poput prednizona, mogu biti bezbedni u kontrolisanim dozama, rizici uključuju:

Mogući razvojni problemi kod fetusa
Povećan rizik od preeklampsije
Komplikacije pri porođaju Konsultacija s lekarom je obavezna pre počinjanja terapije.

Kako se uzimaju kortikosteroidi?

Kortikosteroidi se uzimaju prema uputstvu ljekara, u zavisnosti od oblika lijeka i vrste bolesti. Oralni lijekovi se obično uzimaju ujutru, kako bi se imitirao prirodni ritam lučenja kortizola.

Da li smeju naglo da se obustave kortikosteroidi?

Ne. Nagli prekid može izazvati ozbiljne simptome apstinencije, poput umora, vrtoglavice i smanjenog krvnog pritiska. Doze se postepeno smanjuju kako bi se tijelo prilagodilo.

Da li kortikosteroidi izazivaju zavisnost?

Kortikosteroidi ne izazivaju fizičku zavisnost u tradicionalnom smislu, ali dugotrajna upotreba može smanjiti prirodnu proizvodnju hormona, što zahteva postupno odvikavanje.

Koliko dugo se mogu koristiti kortikosteroidi?

Trajanje terapije zavisi od vrste bolesti i reakcije pacijenta. Kratkotrajna terapija traje nekoliko dana ili nedjelja, dok se hronična stanja mogu liječiti mesecima uz striktan nadzor ljekara.

Zašto nisu dobri kortikosteroidi?

Iako su efikasni, kortikosteroidi mogu izazvati ozbiljne nuspojave, poput osteoporoze, hipertenzije i dijabetesa, posebno kod dugotrajne upotrebe.

Kortikosteroidi su moćni lijekovi koji pružaju brzo olakšanje kod različitih bolesti. Međutim, njihov potencijal za ozbiljne nuspojave zahteva oprez i striktno pridržavanje lekarskih preporuka. Edukacija o tome šta su kortikosteroidi, kako se koriste i zašto nisu dobri kortikosteroidi za dugotrajnu upotrebu ključna je za bezbednu i efikasnu terapiju.