Meniskus: uzroci, simptomi, liječenje

Ažurirano: Septembar 2025

Zglob koljena je najveći zglob u ljudskom organizmu, a i najopterećeniji, on nosi 70% do 90% težine našeg tijela u zavisnosti od toga da li je savijeno ili ispruženo. Ovaj zglob grade tri kosti: butna kost (femur), golenjača tj. potkolena kost (tibia) i čašica (patella).

Butna kost i golenjača su povezane tetivama i to: prednjom i zadnjom ukrštenom tetivom, spoljašnjom i unutrašnjom bočnom tetivom, a čašica je pričvrsćena patelarnom tetivom, to jest tetivom donjeg dijela mišića kvadricepsa (prednji mišić butne kosti), koja pokriva čašicu i pričvrsćuje se za gornji okrajak tibije - golenjače.

Zglobne površine butne kosti i golenjače prekrivene su slojem hrskavice, a između te dve kosti u zglobu nalaze se meniskusi. Ima ih dva, spoljašnji i unutrašnji. Spoljašnji je prstenastog oblika, a unutrašnji polumesečastog, u preseku su poput trougla sa širom stranom okrenutom ka spoljašnjoj strani zgloba, a tanjom ka sredini zglobnog prostora. Pošto se sastoje od vezivnohrskavičavog tkiva, kolagena, hijalurona i elastina, gipki su i elastični, što im omogućava da vrše svoju ulogu amortizera, to jest da smanje trenje i pritisak između zglobnih površina i da obezbede da se sile pritiska u zglobu ravnomerno rasporede. Moglo bi se reći da su oni neka vrsta jastučića u zglobu koljena.

U zglobnoj čauri se nalazi tečnost- sinovijalna tečnost, koja služi za "podmazivanje" zgloba, a meniskusi svojom elastičnošću i prilagođavanjem pokretima zgloba raspoređuju tu tečnost na mjesta koja su usled trenja najugroženija. Na taj način štite zglobne površine od preteranog pritiska i eventualnog povređivanja.

Meniskusi takođe poseduju takozvane proprioreceptore, odnosno senzore, koji imaju ulogu u održavanju stabilnosti kolenog zgloba pa i ravnoteže tijela.

Unutrašnji meniskus je oko pet puta skloniji povređivanju od spoljašnjeg.

Uzroci oštećenja meniskusa

S obzirom na činjenicu da je koljeno veoma komplikovan zglob, a pošto u pojedinim situacijama nosi čak do 90% težine tijela, učestalost njegovog povređivanja je veoma velika. Pri tome prednjači povreda meniskusa, tako da je kod skoro polovine traumi u predelu koljena, oštećen i meniskus.

Do povreda meniskusa najčešće dovode aktivnosti sa manevrom naglog zaustavljanja i promjene pravca kretanja, pri čemu dolazi do uvrtanja u kolenu i to usled naglog okretanja trupa sa stopalom fiksiranim uz podlogu i uz fleksiju koljena.

Kod sportova, kao na primer u fudbalu, ragbiju, košarci, gde su pokreti nagli i u različitim smerovima često dolazi do povrede koljena, odnosno, meniskusa. Takođe i prilikom skijanja, u slučajevima kada se skija izvrne pa natkolenica krene pod težinom tijela unapred, a potkolenica usled rigiditeta skijaških cipela ne moze da prati pokret. Sličan mehanizam povređivanja se dešava i kod padova na podvijenu nogu. Od rizičnih sportova treba napomenuti još i borilačke sportove, tenis, kao i dizanje tereta.

Ukoliko su u pitanju osobe starosti 40 i više godina, kada se već može očekivati pojava degenerativnih promjena, a pogotovo kod još starijih osoba, povreda meniskusa se dešava već i kod manjih traumi, kao što je dugo klečanje, čučanje, naglo podizanje tereta, ili pak proklizavanje noge na nestabilnom terenu.

Vrste povreda meniskusa

Povrede meniskusa mogu biti, s obzirom na lokaciju, u bilo kom delu meniskusa. Ukoliko se nalaze periferno u vaskularizovanoj zoni tj. prokrvljenoj zoni i ukoliko su manjeg obima, one lakše zarastaju, a veće se moraju ipak hirurški zbrinuti. Masivniji rascepi u vaskularizovanoj zoni mogu dovesti i do izliva krvi u zglob - hemartrozis.

Srednja trećina meniskusa je umereno vaskularizovana, a unutrasnja trećina uopšte ne poseduje krvne sudove, te rascepi u tom delu ne mogu zarasti, pa se zbog toga oštećeni dijelovi moraju izvaditi vodeći računa o tome da se što veći dio meniskusa sačuva.

Po obliku rascepi meniskusa mogu biti raznoliki: vertikalni, horozontalni, radijalni, kompletan rascep. Na magnetnoj rezonanci se može tačno utvrditi oblik i lokalizacija lezije i od toga će zavisiti dalji tretman.

Kako boli meniskus koljena

Prilikom samog povređivanja meniskusa javlja se najčešće oštar bol u predelu koljena. Ponekad intenzitet bola ne mora biti jako izražen pa povređena osoba nastavlja da hoda i obavlja redovne aktivnosti. Tek nakon nekoliko sati kada se pojavi i otok u predelu zgloba, bolovi se pojačavaju, pogotovo prilikom savijanja i oslanjanja na nogu.

bol u kolenu

Bolovi mogu biti i pritupljeni, te se pojavljuju na pritisak u predelu koljena. Ponekad su u vidu stezanja, probadanja, napetosti i osjećaja vreline u kolenu.

Simptomi oštećenja meniskusa koljena

Kao što je prethodno rečeno, prilikom povrede meniskusa javlja se iznenadni bol u kolenu različitog intenziteta, koji u blažim slučajevima ne mora biti jak, pa povređeni i dalje hoda. Ponekad se dešava da se pri pucanju meniskusa čak i čuje zvuk sličan prasku. Nakon dan-dva javlja se otok. Ukoliko je došlo do minimalnih lezija meniskusa, ovo stanje može da prodje za 2-3 nedjelje. U težim slučajevima, kada je povreda uzrokovala pojavu pukotina na meniskusu, nakon par dana bolovi se pojačavaju, koljeno otiče uz postepen razvoj ukočenosti mišića, povređena osoba ne može da savija koljeno, otežano se oslanja na nogu, ne može da čučne. Hod je moguć ali otežan, povređeni je primoran da koristi štake.

Nakon 2-3 nedjelje simptomi se smanjuju, da bi se prikom forsiranih aktivnosti ili uvrtanja koljena, ponovo javili sa istim ili većim intenzitetom. Ovo stanje već zahteva ozbiljniji pristup dijagnostikovanju i lečenju.

Pri teškim povredama meniskusa, kada se delići meniskusa otkinu i pomere ka centralnim dijelovima zglobnog prostora, dešava se da se koljeno povremeno potpuno blokira tj. "zaključa", noga ne može da se ispruži, pa pacijenti vršeći lagane rotatorne pokrete uspevaju da ga ponovo vrate u funkciju. Ovo je obično praćeno izraženim otokom usled povrede i drugih anatomskih struktura, kao što su ligamenti koljena, zglobna čaura, pa čak može doći i do preloma koštanih dijelova zgloba. Tada koljeno otiče usled reaktivnog zapaljenja zglobne čaure i tendinitisa, a ponekad i usled izliva krvi u koleni zglob. Usled lezije ligamentarnog aparata koljeno je nestabilno, a natkoleni mišić veoma brzo oslabi. Kod ovih povreda najverovatnije će morati da se pristupi operativnom zahvatu.

Kako se dijagnostikuje oštećenje meniskusa koljena

Povređena osoba obavezno mora da se javi ljekaru ortopedu na pregled radi postavljanja dijagnoze i daljeg terapijskog tretmana.

Ljekar će prvo uzeti detaljnu anamnezu u vezi sa tegobama kao i o mehanizmu i okolnostima nastanka povrede. Zatim se radi iscrpni klinički pregled kojim se konstatuje stanje zgloba: osjetljivost, pokretljivost, prisustvo ili odsustvo otoka, kao i eventualni izliv u zglobu- krvarenje ili serozna tečnost.

Nakon toga slijedi rendgensko snimanje, najviše radi isključenja povrede kostiju kao i dijagnostikovanja degenerativnih promjene na meniskusima i kostima kod starijih pacijenata. Može se uraditi i preporučuje se snimanje ultrazvukom.

Po potrebi, ljekar ortoped tražiće magnetnu rezonancu, kao nezamenljivu dijagnostičku metodu pomoću koje se sa sigurnošću mogu utvrditi rascepi meniskusa, njihov oblik, veličina i lokacija.

Artroskopija podrazumeva uvođenje minijaturne sonde artroskopa kroz mali rez na kolenu i direktno posmatranje promjena i povreda na meniskusima.

Liječenje oštećenja meniskusa koljena

Ukoliko povreda meniskusa nije znatna ili se povreda dogodila na spoljašnjim - perifernim dijelovima meniskusa koji su bolje prokrvljeni, te je zbog toga i zarastanje olakšano i ukoliko nema jačih bolova i otoka, primenjuje se konzervativna terapija. To podrazumeva sljedeće: koljeno treba nekoliko dana poštedeti aktivnosti, preporučuje se ležanje sa podignutom nogom oko 30 - 40 cm iznad podloge, obavezno stavljati obloge sa ledom (u vrećici), po 10 minuta 3-4 puta dnevno. Prilikom hoda koristiti podpazušne ili podlakatne štake u cilju rasterećenja zgloba. Da koljeno ne bi oticalo poželjno ga je obaviti elastičnim zavojem - umereno komprimovati ili nositi elastičnu čarapu.

liječenje meniskusa

U svakom slučaju liječenje ne treba sprovoditi "na svoju ruku" već se obavezno obratiti ljekaru. Preporučuje se i uzimanje nesteroidnih analgoantireumatika za umirenje bolova i smanjenje zapaljenske reakcije kao i otoka.

Fizikalne metode liječenja koje se primenjuju su mnogobrojne i od neprocenjivog značaja. Pošto je veoma važno ojačati muskulaturu natkolenice (mišića kvadricepsa), primenjuje se u ranoj fazi rehabilitacije elektrostimulacija, kao i izometrijske vežbe jačanja snage mišića - pri kojima se koljeno ne savija. Nakon toga, posle nedelju-dve, slede vežbe razgibavanja, zatim i izodinamičke vežbe jačanja muskulature (kinezi terapija), uz primenu evntualne magnetoterapije, a sve to u cilju vraćanja punog obima pokreta u kolenu i jačanja snage okolnih mišića.

Hirurška intervencija je potrebna ukoliko bolovi u kolenu perzistiraju, koljeno intenzivno otiče, a naročito ukoliko se i dalje dešava da se ono "blokira". Operativna metoda koja se tom prilikom primenjuje zove se artroskopska parcijalna meniscektomija. To znači da se uklanjanju oštećeni dijelovi meniskusa, vodeći računa da se što više tkiva meniskusa sačuva, da ne bi zglobne hrskavice ostale bez zaštite i sledstveno tome se ubrzao proces pojave degenerativnih promjena na kostima koljena. Praktično se prave dva mala reza u predelu koljena, kroz jedan se ubacije mala kamera, a kroz drugi mikroinstrumenti pomoću kojih se vade otcepljeni dijelovi meniskusa ili ušivaju rascepi na njemu.

Nakon operacije hoda se sa par štaka da bi se rasteretilo operisano koljeno, zatim se počinje sa postepenim razgibavanjem koljena do punog obima pokreta, a ujedno se radi na na jačanju muskulature oko kolenog zgloba kao što je već napred opisano. Oporavak traje oko 3-4 nedjelje, sportisti pri manjim povredama mogu već i da se vrate na teren.

Ukoliko se meniskus ušiva rehabilitacija je nesto duža, rasterećenje zgloba, hod sa štakama, traje duže, a vrijeme rehabilitacije se produžava na oko 3 mjeseca.

Iako su povrede meniskusa veoma česte, uz adekvatnu terapiju, a nakon toga i rehabilitaciju, pacijenti mogu bez problema i tegoba da se vrate svojim normalnim životnim aktivnostima.

Da spomenemo još i PRP terapiju, to je terapija plazmom obogaćenom trombocitima - radi se tako što se uzima krv od pacijenta pa se posebnim metodama izdvajaju trombociti, nakon toga se plazma sa visokom koncentracijom trombocita ubrizgava u predio oštećenog područja. Trombociti nakon ubrizgavanja oslobađaju faktor rasta i citokine koji potpomažu proces regeneracije tkiva.

Meniskus koljena prirodno liječenje

Kod manjih lezija meniskusa, nagnječenja ili pak sasvim malih pukotina na njemu, može se pribeći prirodnim lekovitim sredstvima, ali, podrazumeva se, tek nakon konsultacije i pregleda ljekara.

Kao prvo treba spomenuti izvanredan "konjski balzam", a koji je u stvari mešavina alkohola, vode, ricinusovog ulja sa ekstraktima lekovitih trava kao što su: arnika, kamilica, nana, hajdučka trava, divlja mirođija, dok je najvažniji sastojak u njemu ekstrakt divljeg kestena. Divlji kesten u sebi sadrži tanine, vitamine, ulja i belančevine i još mnoge supstance koje deluju antizapaljenski i vazoprotektivno (jača krvne sudove).

Kod akutnih povreda se zbog efekta hladjenja preporučuje ovaj balzam u zelenoj boji (postoji i crveni i crni). Obolelo i povređeno mjesto maže se nekoliko puta dnevno. Ne stavljati na otvorenu ranu!

Takođe se preporučuju i oblozi od rastavića. Priprema se tako što se 1 kašika rastavića sipa u 2 dl vode, prokuva se, ohladi, pa se oblozi stavljaju nekoliko puta dnevno. Rastavić sadrži dosta silucijuma koji je jedan od glavnih sastojaka neophodnih za proizvodnju kolagena i elastina i potpomaže rast i regeneraciju vezivnog tkiva kostiju,hrskavica i tetiva.

Ulje sa čili začinom - čili papricica sadrži supstancu kapsaicin koja pospešuje cirkulaciju i deluje protivupalno. Priprema se tako sto se 1 kašičica čili začina pomeša sa 50 ml maslinovog ulja pa se zagreva u vodenom kupatilu, tj. posuda se stavi u vruću vodu, drži se oko pola sata. Posle toga ostavite da stoji nedelju dana u teglici na tamnom mestu. Mazati bolno mjesto 2-3 puta dnevno.

Danas postoje razni prirodni gelovi kao što je gavez gel, zatim preparati u kapsulama na bazi kurkume ili đumbira, svi su oni dobri za primenu kod povreda i obolenja zglobova, kao dodatak klasičnim medicinskim metodama liječenja.

FAQ - Najčešća pitanja o meniskusu koljena

Šta je meniskus? /

Meniskus je fibrohrskavična struktura u zglobu koljena koja služi kao jastučić i amortizer. Njegova osnovna funkcija je da smanji pritisak i spreči bol u kolenu prilikom kretanja, kao i da zaštiti hrskavicu od dodatnog oštećenja.

Šta je meniskus koljena i koja je njegova uloga?

Meniskus koljena se sastoji od unutrašnjeg i spoljašnjeg dijela, koji raspoređuju opterećenje i štite koljeno od bola i prevelikog trenja. Kada dođe do povrede, bol u kolenu postaje jedan od prvih simptoma koji upozorava na problem.

Koji su simptomi kada je u pitanju meniskus koljena?

Najčešći simptomi uključuju bol u kolenu, naročito bol u kolenu pri savijanju, otok, zakočenost i osjećaj blokade. U nekim slučajevima javlja se i oštar bol pri naglom pokretu, dok kod hroničnih povreda dominira tup bol i osjećaj nestabilnosti.

Zašto nastaje bol u kolenu sa unutrašnje strane kod povrede meniskusa?

Bol u kolenu sa unutrašnje strane obično se javlja kada je oštećen medijalni meniskus. Ovaj tip bola se često pojačava tokom sportskih aktivnosti, pri naglom okretanju ili pri savijanju koljena pod opterećenjem.

Koji su najčešći uzroci povrede meniskusa koljena?

Uzroci su najčešće rotacioni pokreti pod opterećenjem, sportske povrede, direktan udarac i degenerativne promjene. U svim ovim slučajevima bol u kolenu postaje signal da je meniskus pretrpeo oštećenje.

Da li postoji prirodno liječenje meniskusa koljena?

Meniskus koljena prirodno liječenje uključuje odmor, hlađenje, fizikalnu terapiju i vežbe za stabilizaciju. Ove metode mogu smanjiti bol i ubrzati oporavak. Ipak, ako se bol i dalje pojačava, neophodno je konsultovati ortopeda radi dodatne terapije.

Koje su najbolje vežbe za meniskus koljena?

Vežbe za meniskus koljena uključuju jačanje kvadricepsa, lagano istezanje i vežbe balansa. Pravilno izvođene, ove vežbe smanjuju bol i jačaju mišiće koji štite koljeno od dodatnog bola i oštećenja.

Kako se postavlja dijagnoza kada je u pitanju koljeno i meniskus?

Ljekar postavlja dijagnozu kliničkim pregledom, testovima pokreta i snimanjem (MR, ultrazvuk). Precizna dijagnoza pomaže u određivanju terapije i sprečavanju bola i daljeg pogoršanja stanja.

Koliko traje oporavak nakon povrede meniskusa koljena?

Oporavak može trajati od nekoliko nedjelja do nekoliko mjeseci, u zavisnosti od težine povrede i pristupa lečenju. Tokom oporavka bol se postepeno smanjuje, ali ukoliko se bol zadrži, potrebno je dodatno praćenje od strane ljekara.

Koje komplikacije mogu nastati ako se meniskus ne liječi na vrijeme?

Ako se meniskus ne liječi, bol u kolenu može postati hroničan, što vodi ka oštećenju hrskavice i razvoju artroze. Produženi bol i ograničenost pokreta značajno umanjuju kvalitet života i mogu dovesti do trajnih posledica.

Šta je medijalni meniskus i zašto je sklon povredi?

Medijalni meniskus je unutrašnji dio meniskusa koljena i češće je podložan povredi zbog položaja i većeg opterećenja. Povreda medijalnog meniskusa izaziva bol sa unutrašnje strane koljena i otežava savijanje.

Šta podrazumeva povreda meniskusa i koji su simptomi?

Povreda meniskusa nastaje kada se hrskavica ošteti ili pocepa. Simptomi uključuju bol u kolenu, otok, zakočenost, kao i bol u kolenu pri savijanju ili rotaciji. U težim slučajevima javlja se blokada koljena.

Kada je potrebna operacija meniskusa?

Operacija meniskusa preporučuje se kada konzervativno liječenje ne ublažava bol i kada postoji značajno oštećenje koje sprečava normalno funkcionisanje koljena. Najčešće se radi artroskopija, minimalno invazivna procedura.

Koliko košta operacija meniskusa i šta utiče na cijenu?

Operacija meniskusa cijena zavisi od tipa intervencije (rekonstrukcija, delimično ili potpuno uklanjanje), klinike i metode. U proseku, cijena se razlikuje od bolnice do bolnice i može biti viša ukoliko se radi savremenim tehnikama.